Uticaj kafe na organizam

Odavno mi je jedna poznanica predložila da pišem o uticaju kafe na organizam. I još od tada to imam u planu. U međuvremenu sam naletjela na tekst o tome, i to s naučnog aspekta, pa sam odlučila da ga prevedem.
Vjerovatno već u svojoj glavi slažete argumente Za ili PROTIV, zavisno od toga da li pijete kafu ili ne. Ipak, jedno je što mi mislimo, a drugo je šta kaže nauka.
Prijevod teksta u cjelini (izvor: http://www.policymic.com/articles/84925/14-surprising-facts-about-caffeine-explained-by-science):

"14 naučno objašnjenih iznenađujućih činjenica o kofeinu

Mnogima od nas kofein je najbolji prijatelj. Tu je kad nam je potreban, za vrijeme hladnog jutra ili tokom duge noći. Kafa je topla, daje nam ponovnu nadu i drži nas bistrim. Ali, znamo šta kofein zaista čini našem mozgu?

Na sreću, odgovor leži u nauci! Znate li da su naučnici najveće kafopije? Zato su oni dužni da znaju nešto više o magičnim efektima kafe.




Evo osnosvnih naučnih dokaza koje bi svako trebao znati o pijenju kafe:

1. Ovako „izgleda“ kofein:


Građa kofeina je slična jednoj bitnoj molekuli zvanoj „adenozin“ koja reguliše funkcije mozga (slika ispod). Kofein „oponaša“ adenozin i veže se na njegove receptore u mozgu.

2. Kofein izgleda ovako pod elektronskim mikroskopom:



Kofein formira sitne kristale, dužine oko 0,0016 inča. Ova slika je osvojila nagradu 2012. godine za predstavljanje „Svakodnevnih stvari iz drugačije, neprepoznatljive, perspektive“.

3. Ovo je najbolje vrijeme za popiti kafu:


To je zato što svi imamo 24-satni biološki ciklus, zvani cirkadijalni ritam. Kada se tek probudimo mozak nam je ispunjen kortizolom, prirodnom hemikalijom koja nam omogućuje da budemo „budni“. Pa, iako vam se možda pije kafa, ona vam u stvari ne treba tada. Najbolje je sačekati nešto kasnije, da se razina kortizola smanji.

4. Kada uzmete gutljaj, potrebno je samo oko 10 minuta da počne djelovati


Nako samo 10 minuta koncentracija kofeina u krvi doseže polovinu maksimalne koncentracije, što je dovoljno da bi se osjetili efekti. Kofein doseže maksimalne koncentracije nakon 45 minuta, držeći vas najbudnijim tada. Zavismo od toga kojom brzinom organizam razgrađuje kofein, možete osjetiti efekte kofeina 3 do 5 sati.

5. Kofein djeluje tako što blokira efekte prirodnog regulatora u mozgu-adenozina.


Tokom dana mozak prirodno reguliše razinu adenozina. Kada dosegne graničnu koncentraciju, veže se za receptore i postajemo pospani.


Sjećate se kako kofein ima sličnu građu adenozinu? To znači da se može vezati na iste receptore, blokirajući prirodne efekte adenozina.To omogućuje stimulansima da djeluju neometano, držeći nas budnim i sa više energije.Tokom dana mozak prirodno reguliše razinu adenozina. Kada dosegne graničnu koncentraciju, veže se za receptore i postajemo pospani.

6. Kofein djeluje na mozak različito od piva




7. Osim kofeina, u  kafi ima još nekh tvari koje mogu biti dobre za vaše zdravlje


To je zato što u kafa sadrži stotine različitih sastojaka.  Tu su i razni antioksinansi koji štite naše tijelo od djelovanja slobodnih radikala. Oni mogu ubrzati starenje i povezani su sa oboljenjima kao što su rak i srčana oboljenja. NIH studije (National Institutes of Health) pokazuju da ljudi koji piju kafu imaju smanjen rizik od nastanka Alchajmerove i Parkinsonove bolesti, dijebetesa tip 2 i mnogih drugih oboljenja.
Ali, jedno upozorenje: mnogi ljudi koji piju kafu su ujedno i teški pušači, teški uživaoci alkohola i jedu mnogo mesa...sve što je štetno za zdravlje. Zato, ako želite osjetiti pozitivne efekte kofeina morali biste izbjeći ove riziko-faktore. Također, ovo istraživanje nije dovoljno ubjedljivo da bi pokazalo čvrstu povezanost, ali to je najbolje što imamo do sada. Sve u svemu, ohrabrujuće vijesti za ljubitelje kafe. 

8. I pčele vole kofein, on pomaže i njihovom mozgu


Nektar nekih cvjetova sadrži niske razine kofeina, što privlači pčele i izaziva njihovo zujanje, zbog čega se one vraćaju na isto mjesto. Kofein je dobar i za pčele. Najnovije studije su pokazale ka kofein može pomoći u povećanju dugoročne memorije pčela. 

9. Mozak može postati i ovisan o kofeinu...


Kao što možete očekivati, mozak je pametan i nije ga lako prevariti. Kao reakciju na blokiranje adenozinskih receptora kofeinom, mozak pravi još receptora pa se adenozin i dalje može vezati za njih. To znači da se vremenom mijenja hemija našeg mozga tako da moramo popiti više kafe da bi postigli iste efekte.

10. ...što znači da možete imati grozne apstinencijske simptome


Kofein je stimulans centralnog nervnog sistema i, kao i ostale droge, redovna upotreba kofeina može dovesti do blage fizičke ovisnosti. Apstinencija od kofeina se sada prepoznaje kao mentalni poremećaj. Konzumirajte ga pažljivo.

11. Pijenje kafe ima niz nus-pojava


Nagli prestanak uzimanja kofeina može uzrokovati glavobolje koje mogu trajati do devet dana. Za one koji hoće da prestanu piti kafu doktori preporučuju postepeno smanjenje uzimanja u periodu od četiri sedmice.

12. Kofein nije dobar za pauke


Godine 1995. NASA je testirala efekte raznih droga na sposobnost paukova za pletenje mreže. Kao što možete vidjeti rezultati su prilično upečatljivi. Pauci ne mogu metabolizirati kofein tako dobro kao ljudi, pa na njih on djeluje puno upečatljivije.  

13. Samo nemojte popiti previše!


Moramo priznati, stotinu šoljica kafe u četiri sata je više nego previše. Ipak, upozoreni ste.

14. I nemojte zaboraviti pripaziti na kalorije!


Hoćete budnost, ali ne i dodatne kalorije? Crna hladna kafa je za to najbolji odgovor.


Sve psihološke, socijalne i zdravstvene dobrobiti vjerovatno su veće od negativnih efekata i čine pijenje kafe isplativim."




I naravno, opet se vraćam na to da je umjerenost ključ dobrog zdravlja. Uživajte u svojoj kafi, samo ne pretjerujte :)









Popularni postovi